Veštačka inteligencija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 4

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
Meyer (1990) veštačku inteligenciju (VI) definiše kao rezultat važećih znanja koja potiču iz različitih naučnih oblasti i koja su transformisana u oblik koji omogućava rešavanje problema. Ova transformacija je moguća pomoću različitih tehnologija VI.
Korišćenje tehnika VI u rešavanju realnih problema treba da započne sa učenjem klasičnih kompjuterskih alata i rešavanjem problema. Kada projektni menadžer reši problem, prirodno je da počne da razmišlja o načinima kako da lakše dođe do boljeg rešenja, drugim rečima šta može da uradi da program bude inteligentniji. Sledeći korak je da se napravi specifikacija tehnika koje mogu da se koriste. Naravno, svaki projektni menadžer pri traženju rešenja mora da razmišlja o tome da li razmatrani problem može da se reši pomoću tehnika koje zna ili tretirani problem zahteva primenu novih tehnika.
Treba napomenuti da projekti VI podrazumevaju veliku količinu promena u organizaciji, mnogo više nego uvođenje novih informacionih tehnologija (IT). Menadžment može da ima stav da se odupire tim promenama. Isto tako svaki projektni menadžer treba da zna da uvek postoje organizacije koje su otvorene za promene. Ako je projektni menadžer siguran da je vreme za implementaciju novih ideja, ako razmišlja o tome, on će da nađe i način da ostvari svoje ideje.
Poznavanje specifičnih tehnologija koje su označene kao tehnologije VI i kompanije koje ih proizvode su definitvno dobar start za početak izgradnje sistema VI u preduzeću. Kada preduzeće izgradi sistem VI, projektni menadžeri će razmatrati postojeće tehnologije ili one koje su se u novije vreme pojavile na tržištu, tako da će moći da odluče da se mnoge od njih ugrade u već postojeći sistem VI. Može da se postavi pitanje zašto je ovo potrebno. Pre svega, VI je još uvek mala industrija sa odsustvom jasnih standarda. Ovo mora da se promeni u budućnosti.
Uspešan VI projekat treba da uključi sve uobičajene pretpostavke bilo kog projekta IT: dobre projektante, dobre programere, dobre baze podataka, dobre administratore mreže, dobre analitičare i dr. Veštačka inteligencija radi najbolje kada koristi najbolje projektovan osnovni IT sistem.
Ponekad u izgradnji VI učestvuju ljudi koji su angažovani za posebnu tehnologiju, mada to nije njihova "omiljena" tehnologija ili su oni konsultanti za prodavce koji proizvode tehnologiju koja se primenjuje. Potrebno je da postoji nepristrasan mehanizam za određivanje najboljeg načina za rešavanje partikularnog problema.
Šta se događa ako ljudi koriste naprednu VI tehnologiju za rešavanje problema koji može da bude rešen na mnogo lakši način korišćenjem konvencionalnih programerskih tehnologija. Naravno da nije dobro ako se potroši puno vremena za razvoj VI sistema i izgradnju VI rešenja. Primarni cilj je taj da se pokuša rešavanje problema na najbolji mogući način za klijenta, npr. preduzeće. Tehnike VI nikada ne treba da se koriste ako to nije u najvećem interesu za klijenta.
Kada se sistem VI uvede u organizaciju, svaki projektni menadžer treba pažljivo da prati kakav će uticaj VI imati na preduzeće. Treba da bude siguran koje koristi je organizacija ostvarila usled uvođenja projekta VI. Kao što je pomenuto ranije, VI projekti mogu da budu razlog velikih promena u organizaciji. Ponekad oni dovode do velikih poboljšanja u poslovanju preduzeća kao celine ali ne moraju da budu dobri za donosioce odluka. Ovo ukazuje na to da treba da se pokuša da se napravi VI sistem koji će da bude isto tako dobar za eksperte kao i za organizaciju. Naravno, u nekim organizacijama postojaće više protivljenja za implementaciju VI sistema, u nekim manje. Generalno, ako projektni menadžer želi da implementira svoje ideje, mora da traži više fleksibilne organizacije.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com